Pregradni zidovi od gipsa u Beogradu — nova prostorija za dva dana

Pregradni zid od gipsa nije puna masa gipsa, nego šuplja konstrukcija. Nosivi skelet čine metalni profili: UW profili se pričvršćuju za pod i plafon, a CW profili stoje uspravno na razmaku od 60 cm. Na taj skelet se sa obe strane šrafe gips-kartonske ploče debljine 12,5 mm.

Prostor između dve strane ostaje šupalj i u njega ide mineralna ili kamena vuna debljine 5 do 10 cm. Vuna nije dekoracija — ona je razlika između zida koji propušta svaki razgovor i zida koji ga zaustavlja. Kroz istu šupljinu prolaze struja, internet i vodovodne cevi, bez ijednog štemovanja.

Tip ploče biramo prema prostoriji: GKB standardna za sobe i hodnike, vlagootporna za kupatila, tuš kabine i kuhinje, i protivpožarna tamo gde se traži otpornost F30 do F90, na primer kod kotlarnice ili zajedničkog stepeništa. Ploče su Knauf ili Rigips, po vašem izboru.

Isti sistem koristi se i za polupregradne zidove do pola visine. Najčešći primer je šank od gipsa koji odvaja kuhinju od dnevne sobe, a ne zatvara ni pogled ni svetlo.

Ovo je prva odluka i ona menja i cenu i rok. Ako vam fali prostorija — nova soba, ostava, garderober, odvojen toalet — treba vam novi pregradni zid. On se gradi tamo gde ga do sada nije bilo i deli jedan prostor na dva.

Ako zid već postoji, ali je neravan, hladan, vlažan ili propušta buku, novi zid nije rešenje. U tom slučaju radi se oblaganje zidova gipsanim pločama preko postojeće površine, sa vunom u sloju iza ploče. To je i jedino ispravno rešenje za buku od komšija, jer se ona probija kroz zajednički zid, a ne kroz vašu novu pregradu.

U praksi se dva posla često rade zajedno u istoj poseti. Sobu podelimo novim zidom, a zid prema susedu obložimo pločom sa vunom. Na besplatnoj proceni vam kažemo šta je od toga zaista potrebno, a šta bi bilo bacanje novca.

Na tržištu ćete naći brojke od 15 do 69 dB, ponekad na istoj stranici. Realnost je uža i lako se pamti: presudni su broj slojeva ploča i vuna u šupljini.

Jednostruka potkonstrukcija sa jednostrukom oblogom (Knauf sistem W111) znači profil CW 75 ili CW 100 i po jednu ploču od 12,5 mm sa svake strane, uz gotovu debljinu zida od 10 do 12,5 cm. Sa mineralnom vunom u šupljini daje oko 42 do 47 dB. Dovoljno je za dečiju sobu, garderober, ostavu i pregradu hodnika, i to je najpovoljniji sistem koji radimo.

Jednostruka potkonstrukcija sa dvostrukom oblogom (sistem W112) nosi po dve ploče od 12,5 mm sa svake strane i debljinu od oko 15 cm. Sa vunom daje oko 50 do 55 dB, a to je nivo na kome se normalan razgovor iz susedne sobe više ne razume. Biramo ga za spavaću sobu, home office i zid između dve sobe u kojima se spava, uz umerenu razliku u ceni po kvadratu.

Iznad toga ide dvostruka potkonstrukcija — dva odvojena reda profila koji se međusobno ne dodiruju, uz debljinu zida od 18 do 20 cm. Koristi se između dva stana ili za sobu u kojoj se svira, jer prekida prenos zvuka kroz sam skelet. Jedno pravilo važi za sve sisteme: isti zid bez vune gubi 5 do 8 dB, pa vunu nikada ne preskačemo da bismo spustili cenu.

Otvor za vrata je mesto na kome loše izvedeni gipsani zidovi prvi popuste. Vrata se otvaraju i zatvaraju hiljadama puta i svaki put tresu konstrukciju. Zato oko otvora ne idu obični CW profili, nego UA ojačani profili od 2 mm čelika, ankerisani u pod i plafon.

Klizna vrata se planiraju pre montaže, nikada posle. Kaseta u koju krilo ulazi mora da se ugradi u sam zid, pa se zid oko nje pravi širi i dobija dvostruku oblogu radi krutosti. Kada se kaseta naknadno ubacuje u gotov zid, isti posao se plaća dva puta.

Teret se rešava po istom principu — unapred. U nivou gde idu televizor, viseći elementi ili police ubacujemo traverzu ili dodatni profil, a ploču udvostručimo. Tako pripremljen gipsani zid nosi do 50 kg po jednoj tački, što pokriva i veliki televizor sa zidnim nosačem.

Prozor, svetlarnik ili staklena partija u pregradnom zidu izvode se po istoj logici ojačanog rama. Recite nam na izlasku gde ide šta — jedan crtež pre montaže vredi više od bilo koje naknadne popravke.

Najveća razlika je težina. Gipsani zid sa vunom teži oko 25 do 30 kg/m², a zid od giter blokova ili cigle četiri do pet puta više. U stanu to znači da međuspratna ploča ne dobija ozbiljno dodatno opterećenje, što je posebno važno u starogradnji i kod pregrada koje ne stoje iznad grede.

Druga razlika je vreme i nered. Zid od 12 m² montiramo i izgletujemo za jedan do dva dana, pa prostoriju koristite gotovo odmah. Zidanje traži malter, sušenje i naknadno malterisanje — realno dve do tri nedelje i mokri postupak usred stana.

Treća razlika su instalacije. Kroz gipsani zid struja i voda prolaze kroz fabričke otvore u profilima, bez štemovanja i bez krpljenja. U ciglu se svaki kabl mora usecati, pa zatvarati i ponovo malterisati.

Pošteno je reći i gde cigla ima prednost. Ona bolje podnosi grub udarac i ne traži da unapred znate gde će šta da visi. Ako planirate da po celoj površini kačite nepredvidive terete, recite nam — tada radimo dvostruku oblogu ili vam iskreno predlažemo zidanje.

Cene su sa materijalom i obračunavaju se po m² gotovog zida. Redosled od najpovoljnijeg ka najskupljem je uvek isti: jedan sloj ploče sa vunom, dva sloja sa vunom, vlagootporni zid i na kraju vatrootporni zid.

U cenu ulaze profili, ploče, vuna, vijci, bandaž traka, masa i gletovanje do površine spremne za krečenje. Naviše je pomeraju visina preko 3 m, veći broj otvora za vrata, kasete za klizna vrata i vrlo male kvadrature kod kojih izlazak košta više od materijala. Pregled po svim uslugama nalazi se na stranici cenovnik gipsarskih radova.

Ovo su okvirne cene i služe da odmah znate red veličine. Tačnu ponudu dajemo tek posle besplatne procene na licu mesta, koju zakazujemo u roku od 24 sata. Kada je ponuda potvrđena, cena se do kraja radova ne menja.