Gipsarski radovi u Rakovici

Zgrade na Vidikovcu, Petlovom brdu i Miljakovcu građene su po tipskim projektima, pa se isti stan ponavlja od ulaza do ulaza i od sprata do sprata. Kada uđemo u dvosoban stan na Miljakovcu, već otprilike znamo gde ide greda, kuda prolazi ventilacioni kanal i koliko realno ima visine ispod ploče. To skraćuje merenje i, još važnije, znači da rešenje koje predložimo nije procena nego nešto što smo u istoj takvoj sobi već izveli, pa nema neprijatnih iznenađenja onog trenutka kada se skine stara obloga.

Kod plafona u tim zgradama gotovo uvek zatičemo isti set stanja: vidljive spojeve montažnih ploča, ispucalu staru masu, mestimično odvojen malter i instalacije koje su naknadno vučene po površini pa preko njih prekrečene. Krpljenje tu drži kratko i posle prve sezone grejanja pukotina se vrati na isto mesto, jer uzrok nije u boji nego u podlozi. Zato su spušteni plafoni u ovim blokovima najčešće rešenje — na metalnoj potkonstrukciji daju jednu ravnu površinu, sakriju kablove i otvore prostor za ugradnu rasvetu.

Zidovi su druga stalna tema u rakovičkim blokovima. Najviše nas zovu zbog hladnih severnih zidova, kondenza u uglu iza ormara, neravnina koje se vide čim ujutru padne bočno svetlo i stare lamperije koju je neko ostavio još iz osamdesetih. Tu pomaže oblaganje zidova gipsanim pločama na potkonstrukciji, sa izolacijom u međuprostoru kada je zid izrazito hladan, pa dobijate pravu ravan za farbanje i priliku da se instalacije usput povuku tamo gde vam zaista trebaju.

Tipski rakovički stan retko ima problem sa kvadraturom — problem je raspodela. Najtraženiji zahvat kod nas jeste pretvaranje jednosobnog stana u jednoiposoban, gde pregradni zidovi od gipsa dele postojeću sobu na spavaći deo i mali radni ili dečji kutak. Gipsana pregrada je tanka i laka, ne opterećuje međuspratnu konstrukciju kao zidana i podiže se brzo, bez razbijanja i bez kamiona šuta niz stepenice, a u nju odmah uvlačimo instalacije za rasvetu i utičnice na novom delu, jer je to jedini trenutak kada se to radi bez štemovanja.

Druga stvar koja u malom stanu odmah promeni osećaj prostora jeste da nameštaj siđe sa poda. Umesto komode, regala i vitrine koje jedu prolaz, radimo police i niše od gipsa uvučene u zid, u prostor pored stuba ili u samu pregradu. Sve ostaje u ravni zida, ništa ne štrči u prolaz, a sobu kasnije krečite u jednom potezu jer nema spojeva sa nameštajem i nema prašnjavog razmaka iza ormara — isto rešenje koristimo i u hodniku, koji je u ovim stanovima obično uzak i potpuno neiskorišćen.

U dnevnoj sobi najtraženiji potez je televizijski zid, jer jednim zahvatom rešava kablove, utičnice, rasvetu i mesto za opremu. Kod nas se zid za TV planira prema stvarnoj dijagonali televizora i visini sedenja u toj konkretnoj sobi, a ne prema fotografiji sa interneta koja je nastala u dvostruko većem prostoru. Ako vam isti pristup treba i van ove opštine, tu smo — iskusni gipsari za ceo Beograd.