Gipsarski radovi na Voždovcu — od blokova na Banjici do kuća u Kumodražu

Severni i središnji deo opštine — Šumice, Dušanovac, Lekino Brdo, Konjarnik, Braće Jerković i Medaković — uglavnom su zgrade građene između šezdesetih i osamdesetih godina. U tim stanovima su spušteni plafoni najtraženiji posao, jer sakrivaju stare instalacije, cevi klima uređaja i neravne betonske tavanice bez razbijanja i mokrih radova. U novijim zgradama, kao u naselju Stepa Stepanović, plafon se češće radi zbog rasvete i LED traka, zbog skrivanja kanala ventilacije ili zbog toga da se otvoreni prostor kuhinje i dnevne sobe vizuelno razdvoji bez zida.

Blokovska naselja na Banjici, nadomak Banjičke šume, donose svoju grupu problema. Stanovi ispod ravnog krova gube toplotu kroz tavanicu, pa se radi plafon sa mineralnom vunom u međuprostoru; stanovi uz stepenište i lift trpe buku, pa se zid oblaže duplom pločom sa ispunom. U starijim blokovima često zatičemo i tavanice koje jednostavno nisu ravne, gde je gipsani plafon jedini razuman način da se prostorija dovede u red.

Kumodraž, Jajinci, Beli Potok i Pinosava su drugačija priča — tu su porodične kuće, često sa tavanom koji godinama stoji neiskorišćen. Najčešći posao je zatvaranje potkrovlja u sobu, kancelariju ili dečji prostor, sa kosinama, kolenastim zidovima, izolacijom između rogova i parnom branom koja mora da se izvede ispravno da se posle ne javlja vlaga. Kada porodica raste ili se pravi radni kutak, na red dolaze i pregradni zidovi, koji se postave za dan-dva i ne opterećuju međuspratnu konstrukciju kao zid od blokova.

Većina stanova na Voždovcu se ne prazni pre radova — porodica ostaje unutra, deca idu u školu, neko radi od kuće. Zato radimo po zonama: prostorija u kojoj se radi zatvori se folijom i lepljivom trakom, pod i nameštaj se pokriju, a prolaz ka ostatku stana se pregradi. Brušenje ide uz usisavanje na samoj mašini, a alat i materijal se na kraju dana sklanjaju u jednu prostoriju, a ne po celom stanu.

Velika prednost suve gradnje je što nema mokrih radova — nema mešanja maltera, nema vlage koja nedeljama izlazi iz zida i nema čekanja da se sve osuši. Posao se deli u faze po prostorijama, pa se soba vraća u upotrebu pre nego što se krene na sledeću. Termin unosa materijala u zgradu dogovaramo unapred, da lift i hodnik ne budu zauzeti u najgore vreme dana.

U renoviranju se često usput reše i detalji koji najviše menjaju utisak o prostoru: police i niše od gipsa oko televizora, u hodniku ili u dnevnoj sobi, i oblaganje zidova preko oštećenog maltera ili starih pločica. Kada se to uradi u istom dolasku kad i plafon, prašina se pravi jednom umesto tri puta, a stan se jednom sprema. Ako želite širi pregled svega što radimo i po ostalim opštinama, pogledajte stranicu majstori za suvu gradnju u Beogradu.