Gipsarski radovi na Vračaru — starogradnja, visoki plafoni i uski ulazi

Najveći deo stambenog fonda na Vračaru podignut je u prvoj polovini dvadesetog veka, između dva svetska rata i u prvim decenijama posle njih. Te zgrade su rađene sa debelim nosećim zidovima od pune opeke, sa velikim prozorima i sa svetlom visinom prostorija koja često prelazi tri metra. Kada uđete u takav stan sa idejom da nešto menjate, prvo što primetite jeste da ništa nije u standardnim dimenzijama na koje su navikli majstori iz novogradnje.

Posle devedeset i više godina zidovi su se slegli, malter je na više mesta popucao, a razlika između dva kraja iste sobe zna da iznosi i po nekoliko centimetara. Zbog toga se ovde oblaganje zidova gotovo uvek radi na metalnu potkonstrukciju, a ne lepljenjem ploča direktno na podlogu, jer se samo tako dobija stvarno prava ravan. Isti princip važi i kada se postavljaju spušteni plafoni, pošto stare tavanice retko kada idu u vodoravnoj liniji od zida do zida.

Stare instalacije su posebna priča — struja i vodovodne cevi su u ovim zgradama često vučene po površini zida ili u plitkim kanalima naknadno probijenim kroz malter. Takve vodove je jednostavnije i bezbednije zatvoriti gipsom nego štemovati staru opeku koja se pod udarima lako drobi. Prozorski otvori su duboko uvučeni u debeo zid, pa obrada špaletni postaje ozbiljan deo posla, a ne sitnica koja se doradi na kraju — kod dubine od tridesetak i više centimetara svaki netačan ugao se vidi čim kroz otvor padne dnevno svetlo.

Veliki broj vračarskih zgrada nema lift, a stepeništa su uska, sa oštrim zaokretima na svakom podestu i sa drvenim gazištima koja se ne smeju grebati. Gips ploče u punoj dužini se kroz takav prostor jednostavno ne provlače, pa dimenzije planiramo unapred i materijal sečemo pre nego što krenemo uz stepenice. To znači više odlazaka gore-dole, ali i da nema ni izgrebanog zida u ulazu ni ploče zaglavljene na pola puta do stana.

Zajedničke prostorije štitimo folijom i kartonom pre nego što unesemo prvi džak materijala, jer se gipsana prašina zadržava u starim stepenicama i rukohvatima i posle se teško čisti. Alat, ploče i vreće držimo unutar stana, a ne po hodniku i podestima, tako da prolaz ostaje slobodan tokom celog dana. Na kraju svake smene ulaz vraćamo u stanje u kom smo ga zatekli, a otpadni materijal iznosimo istog dana umesto da se gomila u zgradi.

Kod kompletnih renoviranja visina prostorija od tri i više metara postaje prednost umesto problema, jer ima mesta za kaskade, skrivene profile i rasvetu bez osećaja da je soba postala niska. Zato se u ovim stanovima najčešće traže LED plafoni i kaskade, koji od visoke starogradnje naprave detalj kakav u novogradnji jednostavno nema gde da stane. Ako vas zanima širi pregled onoga što radimo i van ove opštine, na početnoj strani su svi profesionalni gipsarski radovi u Beogradu.